približavanje

U nekoj neuobičajenoj postavci matematike dve paralelne prave seku se u beskraju. Tako i u bitisanju, dvoje, sledeći tu logiku, bez trvenja, bez prisvajanja, bez nametanja, bez kompromisa, bez silovanja, u miru i slozi živeći svako svoj život, ostavljaju trag jedinstvenog zajedništva . U jedinjeni, sa poštovanjem, uviđajni, nesebično ostavljaju prostor i vazduh i svetlo za voljenog, darujući mu pažnju i zemlju i vodu i sebe. Čar zaljubljivanja, dar s neba, provokacija i putokaz, nažalost najčešće je u mesu egoistične projekcije svojih ambicija, nedostatka ili predstava, mrtve slike koja će se izložiti sa prvim izlaskom na sopstveni trag, nadražujući do mržnje poput unisonog glasa najrođenijeg. To nije u vezi sa ljubavlju, dar je tad u rukama razigranih demona. Za put dvoje u jedinstvo, ima se umreti. Kao što u svesti samo najjači opstaje, jedini, tako i u približavanju ponire dvoje iskrenih. Ne želeći ništa, ne otimajući, ne namećući, dobijaju i rastu, nestajući izranjaju osveženi i umiveni, bistriji i čistiji, bliži i rasprostranjeniji, skromniji i bogatiji, utekavši od ivice provalije uskom stazom. Koliko nesrećnih u živom blatu, toplom i smradnom. Pakao nije mesto već stanje. Tu je, daj, sve, i ne okreći se, tu je, primi, sve, i ne okreći se. Šuti, oko tebe ječi, utihni, sve zvoni, poslušaj krik svoj, još uvek si drugi, menjaš se, švrljaš, podaj se, obuci beo veo, umiven, goriš, poslušaj krik svoj, ponovo si drugi, menjaš se.  Kuda?