približavanje

Birajući izmedju gradjenja sistema organizacije ili zajedništva, opažam težnju za trijumfom koja skriva i bežanje od neuspeha.

Npr. Prisvojen novi sistem organizovanja posla i pokušaj njegove implementacije, a koji do sada nije bio zaživeo jer za to nije postojao lični interes jedinki svekolikih nivoa u okviru zajednice, u novonastalim okolnostima i uprkos inerciji nekreativnih imitatora i ništa do izvšilaca, je ipak želja da se posebnosti da vrednost i time od drugih izdvoji, čime pojedinac stiče svoju značajnu ulogu i nadpoziciju.

Šta tu za njega predstavlja zajednica?

Prvo, zajedničko za te jedinke koji su ocenjene kao niže rangirane u društvenoj lestvici taština, je to da će oni još neko vreme biti na okupu. Postoji i istorija te grupe, ali ona nema ulogu da okuplja, već samo može da pojasni neke od zauzetih formi. I u buduće prisutna. 

Drugo, ona predstavlja publiku, neophodnu za veličanje trijumfa.

Treće, ona za pojedinca predstavlja masu nad kojom se može trijumfovati.

Kako bi takva zajednica mogla uticati povoljno na pojedinca i koju od promena bi on pristao da izvrši na sebi?

Zašto? Da bi stekao povoljniji položaj (umiljavanje) i dobio više vremena da se ostvari veći interes pojedinca (dugoročna sigurnost, neizlaženje na vetrometinu i nenapregnut položaj u zajednici) uz neprikidno poređenje u odnosu na jedinke iz zajednice?

Ili nešto milozvučnije, recimo da to predstavlja merilo ispravnog življenja- zlatnu sredinu.

Šta sa pojedincem koji ima kreativnu energiju, u ovom slučaju skoncentrisanu na ubeđenje o sposobnosti stvaranja realnog i funkcionalnog sistema rada, i da li bi on trebao da se odrekne šamaranja zajednice, trošenja energije, izdvojenog položaja koji ugrožava...ili da se smanjujući svoju ambiciju, sujetu, ego i kreativnu energiju, prikloni zajednici i stihiji. Šta ako je zajednica bolesna, npr. skup nemoralnih, koristoljubivih aktivnih oportunista i letargičnih samozadovoljnihprosekom pasivnih oportunista? Šta ako je šira društvena zajednica takva? Da li da se odmetne, ili čak prikrije? Da li da odustane od svoje vizije, kritike zajednice, promene zajednice, stvaranja novog sistema? I da se samo promeškolji i uvali guzicu uz podrazumevano trajno lizanje tuđih. Koliki je rizik od eksplozije? Da li ga to može sunovratiti ka osećaju nadvrednosti. "Tragedija genija", bez prevelikih pretenzija, ha, ha, ne genija, već tek nešto malo više od proseka, tek toliko, da u ovim godinama, škripi.

Da li regulatorna zlatna sredina pomaže u realnom odmeravanju predstava o nekoj novoj vrednosti i izvesnosti njenog stvaranja? Ovo je nekako pre preporuka za sivo, nego za zlatno, iako ne zamara i ne košta energije. 

Da li ocena zajednice može biti konačna, ili, s obzirom na promene, pa makar i stihijske, ona zavisi od trenutka, i da li to pojedincu može dati nadu da će ispravnost i istina na kraju pobediti. Na kraju čega, pobogu?

Toplina gliba. Plodna toplina blata. I smrtonosni zagrljaj živog blata za one koji pokušaju da se iskoprcaju. Izbor, opet, na zlatnu sredinu.

Da li je u odnosu na pojedinca, zajednicu moguće posmatrati kao prost zbir jedinki? Da li je za njega realno da je tako posmatra bez obzira na njenu istoriju i unutrašnje veze? Da li je neophodno iz njene kretnje i metamorfoze dati predikciju budućih stanja zajednice? Da li se treba na nju osvrtati? Ugađati joj i spram nje se upravljati? Jel ona merilo? Ko se ne uklopi ima feler, bez obzira da li ispod ili iznad.

itd...

biti ili ne biti ,kao i : nešto je trulo u državi danskoj mogle bi se smjestiti uz niz duž i poprijeko...ponekad je pitanja i odgovore potrebno uvesti u neku unutrašnju dimenziju...doći do osvjetljavanja sebe, i onda konačne odluke...revolucija je dio obrasca koji ruši ono što je prethodilo...ima je na više nivoa. svoj svijet stvaraš sam i takve ljude u njega prizivaš...društvo ti ionako pripada koliko i ti njemu, malo ili nikako ili iskrivljeno...

izvini, ali prvo moram da ti zahvalim, da ti kažem da sam iznenađen, čak ushićen
ajd što si pročitala napornu besedu ili ti urlik, nego si prepoznala i pitanja i dala ogovore
u tekstu kao refleksiji u smiraj dana, su razjapljene praznine, rane, reženje izdvojene žrtrve, i bez obzira na oštre zube- urlik je bio ispitivanje lične hrabrosti za nastavak
i ti (a podseti me na jedno intuitivno izvođenje u elektronici koje olakšava račun i po kom premešteni elektroni ostavljaju za sobom šupljine koje se kreću u sprotnom pravcu i utiču koliko i oni sami) ne samo da si savladala gorčinu, več si i pročitala i te šupljine, zašla, a potom i tačno predočila sled njihovog kretanja
tvoje pouke su mudre, ti pišeš o onom što je sledilo odmah zatim
oduševljen sam, mislio sam da se čitači retko upuštaju u ovako prizemne stvari
izvini ako preterah
s kojom lakoćom!
čak mi je lakše da sumnjam da si ti neki "softver velikog plavog" nego da prihvatim prepoznavanje
neka bude da je slučajno

i bi tako... :)