približavanje
sub - 15.10.2005
Prenošenje na decu
Čime ste zamenili duhove? Pojedete li nešto na sahrani? Da li ste nomad ili sedelac? Možda bi ste poneli groblje sa vama. Ko to kruži oko vas, da li sve vrvi od duhova ili se mogu umiriti? Da li dobro može biti lično? Kako se kaže meni je dobro, jer mom bliženjem je dobro? Šta je zajedničko i kako se prepoznaju dobro u čoveku i oko njega? Da li su moral i savest nasledni ili stečeni?
Čim smo se rodili utabana staza iskazivanja i razvoja našeg karaktera već je s nama. Kad deca shvate šta su roditelji hteli da im kažu u najranjiem detinjstvu, pričajući im po ko zna koliko puta vaspitne lekcije? Deca ih čuju, razumeju šta im je rečeno, ali i dalje više nauče upijajući primer roditelja i lično ispitujući granice koje se uporno izmiču. Neke slike se tako lako stvore u poimanju deteta, da je prosto nemoguće ne poverovati da ih se setilo pre nego da ih je sad shvatilo. Neke stvari, npr. nešto nalik boji glasa, koja tako često ume da iritira kod najbližih da je lako pronađemo i svom glasu, je sigurno nasledna. Ali i način razmišljanja koji može stvoriti čir (onaj ko se nervira njemu se grči i cepa stomak i dobiće čir), način na koji se hoda ili distanca koja se pravi sa okolinom, gestikulacije... Drugi značajni deo iste priče upija se nosom i slepoočnicama, a ne ušima ili očima. Odvija se nesvesno u inat svim pedagozima. I tu su praktičnija prosta iskustva od ranije, nego sveže teorije pojednostavljenog življenja. Dečijim jezikom: pazite zračite, vaše pomisli zrače, vaša osećanja, vaša raspoloženja, vaši stavovi, vi. Vi budite primer koji se prvo susreo sa svojom porukom.
Ako kažete da sam preterao, onda se bar držite običaja dok ih ne susretnete u izvornoj slici njihovog značenja, poštujte ih, naučite pre nego ih razmrskate, sprečite sunovrat najvrednijeg vašeg ličnog. Ono što vam oni predstave, makar i ne shvatili, zaštiti će vas. A to vam je potrebno, pa mi još učimo (rastemo).
1 komentara:
